6. epizoda -
Rogovi u vreći

U kojoj inspektorka Mila
Razmišlja uvek dva poteza unapred... osim kad je arhitekta Milutin u pitanju

Vožnja natrag je proticala u neprijatnoj tišini. Inspektorka se stidljivo oglasi: "Ima ovaj auto vrlo lepu instrument tablu...", pokaza neodređeno prema volanu.

Tišina.

"...kao da se nalazimo u avionu, a ne u automobilu..."

Ni glasa.

"...zaista interesantan dizajn, kao da auto dolazi iz budućnosti, a ne iz prošlosti...daleke...hihi..."

"Je li?! A iz koliko daleke prošlosti dolazite Vi sa vašim staljinističkim praćenjem, nadzorom i prisluškivanjem? Sram da Vas bude, kao da sam ja kriminalac a ne Bizgov... mislim, gospodin Vilotije!"

"Ma znate Vi šta: ne pridajte Vi sebi previše značaja, znate!“ sada se naljutila Mila „morali smo da uradimo Vaš profil, za to je neophodan pretres DUD, po proceduri, i to smo uradili. I to je sve!"

"Pretres DUD? Šta je to DUD?"

"Do U Detalje". To znači da se pretresa veoma temeljno, da se proceni da li je subjekt stabilan. Procena je bila posle DUDa da jeste", zakoluta ona očima.

"Aaaaa... DUD znači? Pa što ne kažete da je bio DUD. To je onda u redu, ja sam mislio da je nešto mnogo ozbiljnije, na primer, da ste morali da me istresete iz gaća i da mi pretresate frižider!! Jer tamo čuvam sve moje zlikovačke nacrte. Ali pošto je samo DUD..."

Sada se inspektorka namršti i tvrdoglavo ućuta.

"I kakva je to priča sa pumpom za bicikle i toplotnim pumpama?", upita posle nekog vremena arhitekta sa odglumljenom dosadom u glasu.

Ćutanje.

"Smatram nevaspitanim ako neko nešto počne da priča pa prekine..."

"Kvalitetne toplotne pumpe troše tri-četiri puta manje od običnih kotlova na struju", preseče inspektorka.

"Tri-četiri puta? Molim, kako?"

Mila primeti kako je Milutin posmatra zbunjeno.

"Milutine", upeca se inspektorka, "postoje simpatične i zanimljive TV emisije koje o tome pričaju, pogledajte obavezno,

jer ćete morati to da objasnite Bizgovu kada Vas bude o tome svašta pitao. Ono što je bitno da su toplotne pumpe straaaašno štedljive, iliti efikasne. Mogu Vam navesti mnogo primera kako su ljudi uštedeli, kod najrazličitijih objekata".

"Ma u redu je to 'štedljivo', nego da li to radi automatski? Vilotije Zec neće hteti da pristane ni na šta oko čega bi morao stalno da se bavi i bakće..."

"Automatski? Milutine, postoje toplotne pumpe koje rade toliko automatski da čovek zaboravi i da postoje. Postoje toplotne pumpe koje mogu da se uključe i isključe mobilnim telefonom...

"Stvarno? Npr, Vilotije bi mogao sada da uključi svoju toplotnu pumpu čak iz Dubaija?"

"Bizgov bi mogao, nego šta. Ali mi bismo da mu spremimo drugu vrstu automatskog grejanja...onu iza rešetaka...", procedi ona i reče uz osmeh, "moramo ga izvući na otvoreno, on je oprezan, stalno u senci..."

"Pa napravite diverziju, tako su radili Otpisani", izusti on u šali.

Mila se zagleda u njega zamišljeno. "Ko? Otpisani odakle?"

Sad se on zabulji u nju sa nevericom. "Ma niodakle", uzdahnu on, "smislite situaciju koja traži da se on lično pojavi, izazovite njegovu radoznalost...nešto dramatično...razumete?"

"A onda...", gledala ga je Mila vragolasto, "...da ga nateramo da se otvori i prizna, ili makar da otkrije novi trag koji će nas dovesti do dokaza..."

Petrović je prešao na "mi", ne primetivši.

Mila ga prekide: "Milutine, to se već dešava. Vi ćete vrlo brzo primiti jedan telefonski poziv. I, Milutine", pogleda ga ona značajno, "mi to možemo".

Petrović je pogleda dugo i zabrinuto, "Šta možemo? Mi? MI nećemo ništa... Nema nikakvog MI."

Telefon zazvoni, nateravši arhitektu da se strese i prostreli inspektorku groznim pogledom.

*****

"Arhitekta Petrović. Ooo, Vilotije Vi ste! Nisam prepoznao broj... aha, još ste u inostranstvu... ima li vrućine, hehehe?... Slušam. Da. Gde? Stvarno? Pa kako...?", slušajući, Milutin zaustavi auto pored puta i pokuša da uhvati Milin pogled, koja se odjednom zainteresovala za proučavanje kukuruzišta pored puta.

Ne znam kako ja tu mogu da pomognem... evo upravo smo izašli sa Vašeg gradilišta, neka sačeka sutra, znate li gde je Kumodraž odavde... Vilotije, ama što biste se naljutili, evo... kažete strukturalna greška na kući...strukturalna...vidim dobro se razumete... Aha. Iz čista mira se desilo? Dakle, kuća je sagradjena 1995. godine? Jeste, godište nekih mojih studentkinja... A ko je projektovao kuću? Pobratim Pece Plombe? Ne znam poznajem li kolegu... Aaa preminuo...mlad. Ok. Da ne ulazim u podrum? Pa neću, zašto bih… Ali zašto je tako hitno, zar ne može...ma ne, pitam onako. A ko će nas pustiti unutra? Sve je već otključano, čeka nas? Krećemo smesta, javljam Vam kakva je situacija. Pozdrav".

Arhitekta odloži telefon i zagleda se ispred sebe, stegnuvši volan.

Mila izusti naivno: "Idemo negde?"

"Šta je u podrumu Zecove stare kuće u Kumodražu?", procedi on i dalje gledajući ispred sebe.

Mila trepnu dvaput krijući iznenadjenost, "Shvatili ste, vidim, igru".

Arhitekta uzdahnu. "Da li će biti opasno? Pitam Vas sad smrtno ozbiljan".

"Opasno? Ni blizu.", pogleda ga ona šeretski, "idemo samo malo da pronjuškamo".

"Daćete mi pancir?", upita on ravnim glasom.

"Ako želite, ali neće biti potrebe".

"Želim", reče on zamišljeno. "A i ti ćeš obući svoj". Milutin ubaci u brzinu i izveze auto na put.

Mila se zagleda u njega velikim plavim očima i ne reče ništa, dok je auto otpočinjao svoju krivudavu vožnju.