4.epizoda -
U zmajevoj jazbini

Dosije "Vruć krompir"
– Potraga za izgubljenom toplinom

U kojoj arhitekta Petrović
- shvata da se najbolje uči u senci opasnosti!


Inspektori

Dok se jutarnje sunce uzdizalo iznad beogradskih krovova, u birou arhitekte Petrovića čula su se dva glasa, muški - glasan i žučan i ženski - vedar i opušten.


"Da li je Vama jasno da noćas oka nisam sklopio!? Da sam imao košmare?!"

"Pa šta ste od tog dvoje – ili ste bdeli ili spavali?"

"...i šta bi bilo da nas je ugledao? Šta da me je prepoznao? Morao bih da ... emigriram!"

"Dajte Milutine..."

"Šta dajte?? Šta da Vam dam? Život hoćete da Vam dam? Neee, ja sam budala što sam pristao na ovo... pozorište - niko mene terao nije..."

"Prvo, nije bilo šanse da nas ugleda. Drugo, pa šta i da nas je video?"

"Šta i da nas je video?! Šta i da nas... pa ništa, ja bih mu rekao "Gde si Bizgove, otkud ti", a on bi se kao prijatno iznenadio i ništa mu ne bi bilo sumnjivo, pa bih mu rekao da ležim na podu jugića jer mi je evo ispala krofna pa je tražim, i da se moja saradnica, to ste Vi jel da, toliko rastužila zbog te krofne da je izvadila revolverčinu da se ubije, mene pa sebe, a taj revolver je baš našla evo tu na ulici - i sve to slučajno bas ispred zgrade gde on živi!!"

"...hmm..."

"Ubedljivo, slažete se? Toliko ubedljivo da bi mi oprostio i ubio me bezbolno, ufff, super bih prošao!"

"Svakako preterujete..."

"Da bude jasno: ja izlazim iz svega ovoga – ne pada mi na pamet, završio sam i sa policijom, i sa Vama, i sa Bizgovom, Vi ste svi za mene i-sto-ri-ja! I da Vam kažem još nešto..."


Telefon

Zvono telefona prekide Milutina i on se ljutito brecnu u slušalicu: "Halo!" i utiša se naglo "O Vilotije, Vi ste... dobro jutro. Molim? Ma ne, nisam ljut, na Vas? Boze sačuvaj, pa zašto... Ne, nego se nešto prepirem sa jednom...", arhitekta prostreli sadistički pogledom Milu, "...saradnicom, oko instalacija grejanja baš za Vašu kuću, zamislite... ona radi na tome pa je zadrta kao neki policajac hahaha... pa da. Molim? Da dođem na objekat? A kada? Mislim, neki me virus lomi od sinoć, pa ako nije hitno, ja bih ovih dana da odležim... mislim, da preležim..."

Miliutin se zagleda očajno u inspektorku. "Da da, razumem... pa ako se mora... ne znam da li je baš neophodno da i ona dođe... oko grejanja... Ma nisam tako mislio, gospodine Zec, nema problema, dolazimo u punom sastavu...", njegov glas se pretvori u šapat, "Vilotije, bez brige, biće kao da ste tu... a ko će nas pustiti unutra? Peca Plomba, kažete? Mislim da nisam upoznao gospodina... Plombu". Očajan zakoluta očima. "Ok, dolazimo popodne, da uradim proveru i snimanje za instalacije! Lep provod u Dubaiju! Prijatno, prijatno".


Spusti telefon i uputi inspektorki pogled pun mržnje. "Viii... Vii... slušajte, ići ćete sa mnom, i bićete kao duh, koji ne priča, ne diše, ne kija, ne zeva... Jasno? To je moj projekat, to je moj objekat!"

"Jasno", zatrepta lepa policajka.

"...ako vidim da ste poneli pištolj, ili lisice, ili... bilo koje oružje, ustajem i odlazim istog trenutka. Ovo Vam se kunem!"

"Budite bez brige, Milutine", ustade čilo inspektorka i krenu ka vratima, "neću poneti ništa osim krofni", otresito reče, "...i bubica za prisluškivanje", promrlja sebi u bradu dok je izlazila.


*****


"E baš me zanima kako izgleda Zecov objekat, ima li u toj kući ono "nešto" Vaše, zbog čega Vas veličaju", čavrljala je Mila Crnomarković dok su se približavali gradilištu investitora Vilotija B. Zeca.

"Kuća je trenutno u sivoj fazi", promrsi mrzovoljno arhitekta, "ne znam koliko sada može da se razume ideja..."

Čujem li ja to defanzivan ton? Čovek bi zaključio da već znate da ova kuća neće biti jedna od Vaših boljih..."

Mila umuknu kada se kuća pojavi pred njima. Oivičena brezovom šumom sa dve strane, kuća je već sada izgledala kao nešto sto Mila ranije nikad nije videla, ali je nepogrešivo prepoznala da će biti izuzetno. Zadivljena, ona proguta knedlu.

"Khm... Mislim, gde, gde je taj Plomba da nas pusti unutra?"


*****


"Pa dobro Milutine, kako ste zamislili da se ova kuća greje?", inspektorka je povratila svoj samouvereni ton i sada se stručno osvrtala po gradilištu Vilotija Zeca, tražeći najbolja mesta da postavi uređaje za prisluškivanje.

"Nisam zamislio ništa, jer se to mene ne tiče", reče sarkastično arhitekta Petrović, "ali da Vam udovoljim, odlučio sam da predložimo grejanje po spoljnoj temperaturi, kako me je neko nekad podučavao".

"Ma odlično, ali ne pitam to. Šta će biti izvor grejanja?"

"Pa valjda radijatori?"

"Izvor, Milutine, izvor. Slušajte".

Arhitekta zakoluta očima.

"Izvor grejanja", reče Mila, "u jednoj kući može biti najrazličitija stvar. Šta će se izabrati zavisi od dosta činilaca, ali ako se ne izabere pametno, klijent će se duuugo kajati - da je dao previše para ili, što je mnogo češće - da je dao na početku premalo para ali da sada plaća mnogo više nego što je i pomislio da će morati; pa onda da mu je komplikovano i zahtevno da se greje, da se stalno nešto muči oko te skalamerije, da ne ume da rukuje, da nema nikog da pozove da mu reši neku smetnju ili zastoj ako se javi..."


"Kada gradi kuću, klijent o tome ni ne razmišlja, da ja Vama kažem...", odvrati Petrović.

Želite da saznate koji je način grejanja najbolji i najpovoljniji za Vas? Pogledajte ovde.

"Nažalost, najčešće i ne razmišlja, tako je. Kada neko gradi svoju kuću, dešava se jedna od dve stvari: ili ljudi potroše skoro sve pare da kuću gradjevinski privedu kraju, da je pokriju, urade parket i pločice, i kad na kraju dodje red na grejanje oni budu u stisci sa sredstvima. Budu oni nervozni da kuću završe, i da se usele već jednom, jer velika je to muka graditi kuću, na kraju su živaca, i dodju u stanje da su spremni na sve – na najjeftinije, na smandrljano, na "bilo kako"... razumete? A ne razmišljaju da će to što hoće da smandrljaju "kako bilo" odrediti komfor i moguće veliki novac koji će trošiti za grejanje u decenijama koje dolaze".


"Ljudi potroše sve pare da izgrade kuću, ugrade parket i pločice, a kad dođe na red grejanje, para nema! Onda grejanje smandrljaju".

"A koja je druga stvar?"

"Pa da im je svejedno, jer misle da čim se grejanje "ne vidi", da nije mnogo važno! Da se nalazi negde u podrumu ili ispod nekog stepeništa, da nije pred očima. Misle da je grejanje "dosadno", da tu nema ničeg zanimljivog, ničeg uzbudljivog... NIČEG VAŽNOG. A to baš nije pametno..."

"Ma hajte, hoćete da kažete da je grejanje uzbudljivo?"

"Milutine. Arhitekta ne mora da zna o tome sve do poslednjeg šrafa ali mora da ima toliko znanje da investitoru predoči šta je sve moguće – a svašta je moguće, i TO je i uzbudljivo i zanimljivo!"

"Svejedno", slegnu Petrović ramenima.

"Grejanje nikad nije bilo uzbudljivije", prošaputa inspektorka i poče da skida svoju jaknu.

kraj IV epizode
Poruka urednika:

Poštovani čitaoci,

Iskustvo kompanije Viessman je pokazalo da sve više vlasnika objekata obraća pažnju na sisteme za grejanje i hlađenje koji su laki za rukovanje, efikasni i pre svega – štedljivi.

Koliko je to Vama važno? Verovatno jeste u trenutku kada stignu enormni računi za grejanje ili kada redovno plaćate obaveze, a u Vašem domu je i dalje famoznih 16 stepeni. Ponekad deluje nemoguće, ali ukoliko na vreme planiramo i uložimo u efikasno grejanje, kvalitet života koji osetimo nam ne dopušta da se ikada vratimo na "staro".

Uzbudljiva i potresna sudbina arhitekte Petrovića, priča o neverovatnoj avanturu u naizgled dosadnom svetu grejnih sistema, postaće Vaše pitko štivo svake nedelje. Čitajte i sledeće epizode serijala - "Dosije Vruć krompir – Potraga za izgubljenom toplinom"... možda i Vama postane toplije :).

Poruka urednika

Nemačka kompanija Viessmann jedan je od vodećih svetskih proizvođača u oblasti sistema grejanja - sa porodičnom tradicijom dugom 100 godina, godišnjim prometom od preko 2,1 milijardi evra i visoko kvalitetnim sistemima grejanja instaliranim od Grenlanda do Novog Zelanda.

Saznajte više na viessmann.rs
Intriga, ljubav, drama, i pomalo pitkih informacija, sve Vas to čeka za sedam dana u novoj epizodi Viessmann elektronskog serijala - "Dosije Vruć krompir-Potraga za izgubljenom toplinom".

Vrh