Dosije "Vruć krompir"
– Potraga za izgubljenom toplinom

II epizoda - Kad lovac postane lovina

U kojoj arhitekta Petrović
prima još jednu neobičnu posetu...


3 nedelje kasnije


U kasni popodnevni sat neko zazvoni na vratima biroa arhitekte Petrovića. Nenajavljena poseta zatekla ga je nadnetog nad ekran računara, u jalovim pokušajima da pomiri užasni neukus jednog svog klijenta sa osnovnom funkcijom balkonske ograde na klijentovoj budućoj kući. Zvono ga je zato uhvatilo pomalo depresivnog. Dok se vukao ka vratima, on pomisli: "Nije valjda opet onaj mahniti Rajko Poljodelac!". Pred očima su mu se i dalje pojavljivale zakrvavljene oči Rajka Poljodelca i scena kako ga policija kroz ledenu noć sa lisicama na rukama odvodi u maricu.

"Ko je?", promrlja on oprezno i sa druge strane začu ženski glas.

"Arhitekta Petrović? Milutin Petrović?"

"A koga zanima?"zadrža on opreznost.

"Ovde inspektor Mila Crnomarković, gospodine Petroviću." vedro će glas sa druge strane.


Arhitekta zbunjeno otvori vrata.

"Moje su knjige uredne, kod mene je sve na belo" refleksno poče da deklamuje "ne vidim šta poreska inspekcija ima da..."

"MUP-a, gospodine Petroviću, inspektor MUP-a, ne poreski" osmehnula se Milutinu sa praga lepa plavuša srednjih godina, prćastog nosa i kratke sportske frizure, u tesnom kožnjaku i safari pantalonama.

"MUP-a? Ne razumem..."

"Pa, mi smo policija, mi uvek banemo bez najave".

"Mogu li da uđem?" prekinu ga ona. "Hvala. Možemo li sesti negde? Ovo je Vaša kancelarija? Ovde je u redu, hvala" odrešiti glas inspektorke nije dopuštao ni primisao otpora, dok se vešto probijala kroz hrpe projekata koji su naslagani ležali u haosu po birou. Kad se najzad smestila u fotelju preko puta njegovog stola, ona ga odmeri ispitivački.

"O čemu se radi, da mi ovako banete bez najave?" seti se zbunjeni Petrović da treba da pokaže ljutnju.


"Pa, mi smo policija, mi uvek banemo bez najave"osmehnu mu se ona. "Gospodine Petroviću, slušajte me dobro. Nama u Odeljenju je poznato da ste pre nekog vremena angažovani da projektujete kuću za osobu po imenu Vilotije Zec. Tačno?"

"Tako je. Evo upravo radim na tome. Kako..."

"...zvanim Bizgov?"

Petrović se osmehnu stidljivo. "Tog Bizgova ne poznajem. A gospodina Zeca sam upoznao."

"To lice je nama u Odeljenju interesantno" odseče ona, "iz bezbednosnih razloga".

Milutinu se osmeh prepolovi.

"Veoma interesantno" ona naglasi "sumnjamo da je to lice uključeno u nanošenje teških telesnih povreda jednom policajcu. Metalna štangla, prema izveštajima. Indicije su da se bavi iznudom, ucenom i narkoticima..."

"Ma dajte. Vilotije?!"

Inspektorka ga pogleda sažaljivo: "Zvani Bizgov." Onda ustade." Vi i ja treba da završimo jedan zadatak. Vi ćete mene zaposliti kao saradnika u vašem birou, i ja ću početi da radim za vas".

"A? O čemu Vi to pričate?"

"Ja imam zadatak da pratim dešavanja oko Zeca. Kao Vaš stručni saradnik iz oblasti instalacija na projektu njegove kuće, ja imam idealnu kamuflažu, da budem blizu njega...razumete? A i vi ćete možda pritom nešto naučiti..."

"Stručni?? Naučiti - šta? Od koga, Vas? Zar Vi niste jedan policajac...ka?"


"Ima nas i pismenih pandura, Petroviću" iskezi se ona "nije da sam dužna da objašnjavam, ali ću reći jer ce pomoći našoj saradnji: ja jesam inspektor MUP-a, ali i inženjer, diplomirala sam paralelno na Policijskoj akademiji i Mašinskom fakultetu. Moj deda je Želite da saznate koji je način grejanja najbolji i najpovoljniji za Vas? Pogledajte ovde. montirao grejanje u Saveznoj skupštini; moj otac je montirao grejanje na Hilandaru. I jednom u drugom sam kao devojčica šegrtovala. Imam crni pojas u džudo-u i licencu inženjera energetske efikasnosti ...treba li da nabrajam dalje, ili je ovo dovoljno za jednu 'pandurku'?"

"Hm... a JA sam neki bezveze arhitekta - za pojasom imam tek stotinak objekata, imam crni pojas u osvajanju Oktobarskih nagrada, radio sam sa Zahom Hadid i Kalatravom – pažnja, to nisu džudisti" zatrepta Milutin‚ "Ne razumem, kako Vi to zamišljate? Uostalom, ne pada mi napamet da sebe stavljam u bilo kakvu opasnost … nemam ja vremena za sprdnju!"


Tišina zavlada za trenutak.

Inspektorka se zagleda u plafon i reče tiho: "Vi ste pre nekog vremena imali... epizodu – kažimo tako – sa građaninom Poljodelac Rajkom. Da li sam u pravu?"

Zatečen, Milutin bubnu "Pa jeste..."

"Znam da jeste. Situacija je bila ...konfliktna?"

"Ne bih baš tako rekao..."

"...i veoma blizu fizičkog obračuna. Da naša patrola nije stigla na vreme, ko zna kako bi se završilo."

Kad lovac postane lovina

Arhitekta se upilji u nju: "A vi mene već dugo pratite?"

Ona se nasmeja. "Haj'te Milutine, Vi jeste izvikani arhitekta, ali ne toliko da bi se Odeljenje uplitalo u takve banalnosti. Poljodelac je samo jedan običan investitor, koji je potpuno izgubio kontrolu nad sobom.

I eto u šta ste se sa njim uvalili. A sad zamislite da se radilo o Zecovoj kući koju ste isprojektovali, a ne o Poljodelčevoj. Zamislite da je na njegovom mestu bio Bizgov. Zamislite da on iskusi onaj isti problem kao Poljodelac. Kako bi ste tada završili?"

"Znate šta" nesigurno će Petrović "ja imam mnogo obaveza..."

"Bizgov ume da povredi ljude. Bizgov ume da čeka. Ne ume da se odljuti. I ne voli kada mu nešto nije potaman. Još ako je za to nešto dao pare… Hoćete da Vam pokažem fotografije njegovih žrtava?" Petrović je bez reči buljio u nju.


"Milutine", utiša se Mila "Nema potrebe da se vi meni predstavljate... znam ja dobro ko ste. Znam da mrzite kompromise i u vašoj arhitekturi i vašem životu. Znam i da ste već sad u Vašoj srednjoj dobi idol studenata na fakultetu... Ali ja sada ne pričam o arhitekturi, već o životu. Vi sada imate priliku da ispravite sve što ste grešili, da se odužite društvu. Ovde nikakve opasnosti za Vas biti neće. A ako odbijete da sarađujete, napominjem, Odeljenje neće na to gledati blagonaklono, i biće posledica." - reče i zagleda se svojim zelenim očima dugo i pravo u njegove oči. "Nemojte me izneveriti" doda ona značajno.

Rat pogledima trajao je nekoliko sekundi, a onda Petrović slegnu ramenima i promrsi:"… Ne znam stvarno kakvih posledica... Pa dobro, ako bih hipotetički i pristao, šta bih ja to trebalo da radim?"

"Sjajno!" pljesnu ona rukama" Evo vidite da se već lepo slažemo. A rekli su mi da ste šovinista. Ne treba da radite skoro ništa, samo da dozvolite da se motam oko Vas dok radite na projektu Zecove kuće. A sad, naš prvi zadatak: prismotra ispred zgrade na Novom Beogradu gde Zec ima stan, večeras od 23h."

"Čekajte, kakve to veze ima sa mnom i mojim projektom?"

"... Idemo mojim službenim autom."

"... Večeras? Ali ja imam obaveze..."

"Prijatno Milutine, vidimo se" okrenu se lepa inspektorka i šmugnu kroz vrata, pre nego Petrović završi rečenicu.

"Organ gonjenja..."prošaputa on zadivljeno i zabrinuto za njom.

Zec

kraj II epizode
Poruka urednika:

Poštovani čitaoci,

Iskustvo kompanije Viessman je pokazalo da sve više vlasnika objekata obraća pažnju na sisteme za grejanje i hlađenje koji su laki za rukovanje, efikasni i pre svega – štedljivi.

Koliko je to Vama važno? Verovatno jeste u trenutku kada stignu enormni računi za grejanje ili kada redovno plaćate obaveze, a u Vašem domu je i dalje famoznih 16 stepeni. Ponekad deluje nemoguće, ali ukoliko na vreme planiramo i uložimo u efikasno grejanje, kvalitet života koji osetimo nam ne dopušta da se ikada vratimo na "staro".

Uzbudljiva i potresna sudbina arhitekte Petrovića, priča o neverovatnoj avanturu u naizgled dosadnom svetu grejnih sistema, postaće Vaše pitko štivo svake nedelje. Čitajte i sledeće epizode serijala - "Dosije Vruć krompir – Potraga za izgubljenom toplinom"... možda i Vama postane toplije :).

Poruka urednika

Nemačka kompanija Viessmann jedan je od vodećih svetskih proizvođača u oblasti sistema grejanja - sa porodičnom tradicijom dugom 100 godina, godišnjim prometom od preko 2,1 milijardi evra i visoko kvalitetnim sistemima grejanja instaliranim od Grenlanda do Novog Zelanda.

Saznajte više na viessmann.rs
Intriga, ljubav, drama, i pomalo pitkih informacija, sve Vas to čeka za sedam dana u novoj epizodi Viessmann elektronskog serijala - "Dosije Vruć krompir-Potraga za izgubljenom toplinom".

Vrh